Skoro polovina ispitanika u svetu (48%), nije svesno da hipotireoidizam (nedovoljno aktivna štitasta žlezda) može da izazove komplikacije za majku i bebu tokom trudnoće. Istovremeno, isti procenat ispitanika, 48% njih, svesno da je provera nivoa hormona štitaste žlezde od presudnog značaja za trudnice, rezultati su nedavno sprovedenog globalnog istraživanja. Ove Međunarodne nedelje štitaste žlezde, koja se u celom svetu i u Srbiji obeležava od 25. do 31. Maja 2020. godine, tema je „Majka i beba“.

Da li ste znali da nedijagnostifikovani poremećaj rada štitaste žlezde može uticati na plodnost i zdravlje majke i bebe?

Stotine miliona ljudi širom sveta trenutno živi sa poremećajem rada štitaste žlezde, a 1 od 8 žena počinje da ima probleme sa štitastom žlezdom u nekom trenutku tokom svog života. Ipak, postoji zapanjujući manjak znanja u pogledu uticaja koji oboljenja štitaste žlezde mogu da imaju na plodnost.

Nedavno sprovedeno međunarodno istraživanje pokazalo je manjak znanja o uticaju koji oboljenja štitaste žlezde mogu imati na plodnost, jer je samo četvrtina (24%)* ispitanica bilo svesno da nedijagnostifikovani poremećaj rada štitaste žlezde može prouzrokovati probleme u pogledu plodnosti. Takođe, ljudi nisu svesni toga kako nedijagnostifikovan poremećaj rada štitaste žlezde tokom i posle trudnoće može stvoriti komplikacije za majku i bebu.

• Manje od polovine ispitanica (48%) nije bilo svesno toga da hipotireoidizam (nedovoljno aktivna štitasta žlezda) može izazvati komplikacije za majku i dete tokom trudnoće.
• Takođe, manje od polovine (48%) je bilo svesno toga da je provera optimalnog nivoa hormona štitaste žlezde tokom trudnoće od presudnog značaja za trudnice.
• Samo četvrtina (26%) ispitanica bila je svesna toga da porodilje koje nemaju prethodnu istoriju bolesti štitaste žlezde mogu razviti probleme sa štitastom žlezdom već u prvoj godini nakon porođaja; ovo se naziva postporođajni tiroiditis (PPT).
• Manje od polovine (45%) ispitanica bilo je svesno toga da bi novorođenčad (tj. bebe od mesec dana ili mlađe) trebalo testirati na urođeni hipotireoidizam (tj. nedovoljno aktivnu štitastu žlezdu pre ili posle rođenja), jer postoji mogućnost da budu rođena bez štitaste žlezde ili sa nedovoljno razvijenom štitastom žlezdom i da im bude neophodno lečenje.

Rezultati ovog istraživanja pokazali su da postoji potreba da se ljudi bolje edukuju o mogućem uticaju nelečenog poremećaja rada štitaste žlezde na plodnost i zdravlje majke i bebe.

Poremećaj rada štitaste žlezde može da utiče na plodnost. Ukoliko već neko vreme pokušavate da dobijete bebu, važno je znati da oboljenja štitaste žlezde, kako hipotireoidizam (nedovoljno aktivna štitasta žlezda), tako i hipertireoidizam (preterano aktivna štitasta žlezda), ponekad mogu biti uzrok problema sa začećem.

Preporučuje se da pregledate vašu štitastu žlezdu ukoliko:

• Ste neuspešno pokušavali da zatrudnite duže od 12 meseci
• Imate neredovni menstrualni ciklus
• Ste imali dva ili više spontana pobačaj
• Imate istorijat poremećaja rada štitaste žlezde u porodici
• Imate endometriozu ili sindrom policističnih jajnika (PCOS)

Trudnoća izaziva nekoliko fizioloških i hormonalnih promena koje utiču na štitastu žlezdu. Od presudnog je značaja da štitasta žlezda pravilno funkcioniše tokom trudnoće; hormoni štitaste žlezde su neophodni za normalan razvoj bebinog mozga i nervnog sistema, a beba hormone štitaste žlezde prima kroz placentu tokom prvog tromesečja. Hormoni štitaste žlezde takođe igraju izuzetno važnu ulogu u održavanju zdravlja budućih majki.

Buduće majke bi trebalo testirati na hormone štitaste žlezde tokom trudnoće da bi se proverio normalan rast i razvoj nerođenog deteta.

Mnoge nove majke imaju komplikacije sa štitastom žlezdom u prvoj godini nakon porođaja, čak i ako nemaju prethodnu dijagnozu poremećaja rada štitaste žlezde. To stanje je uzrokovano postporođajnim tiroiditisom (PPT) i kod većine pacijenata to je prolazno i privremeno stanje. Međutim, kod nekih to može dovesti do hronično nedovoljno aktivne štitaste žlezde (hipotireoidizam) ili preterano aktivne štitaste žlezde (hipertireoidizam). U slučaju bilo kakvih nedoumica, potražite savet lekara ili drugog zdravstvenog radnika.

Poremećaji štitaste žlezde takođe mogu uticati na bebe. Neka novorođenčad rođena su bez štitaste žlezde ili sa nedovoljno razvijenom štitastom žlezdom, što je poznato kao urođeni hipotireoidizam. Bebe sa ovim poremećajem ne proizvode dovoljno hormona štitaste žlezde za potrebe svog tela, međutim, ako se oboljenje pravilno dijagnostifikuje tokom prvih nekoliko dana nakon rođenja, uz pravilno lečenje, oboljenje se može kontrolisati.